Општина Палилула обухвата разноврсна насеља, од централних градских четврти до мирнијих предграђа и руралних средина. Свака месна заједница има свој јединствени карактер, било да се истиче историјским значајем, урбаним развојем или природним лепотама.

Хаџипоповац

Хаџипоповац је градска четврт у Београду, која припада општини Палилула. Налази се између улица Цвијићеве, Здравка Челара, Митрополита Петра и Булевара деспота Стефана, а карактерише је комбинација стамбених и пословних објеката, са бројним школама, установама и парковима. Хаџипоповац је једно од старијих београдских насеља, а име је добио по некадашњој кафани „Код Хаџи-Поповића“ која се налазила на том подручју. Данас је ово миран крај са очуваном архитектуром и зеленим површинама, пружајући угодан амбијент за живот.

Деспот Стефан Лазаревић

Месна заједница Деспот Стефан Лазаревић налази се на прелепом делу општине Палилула и одликује се богатом историјом, културним наслеђем и снажним осећајем заједништва. Стратешки је смештена између месних заједница Стеван Христић, Карабурма-Дунав и Филип Вишњић, што омогућава добру повезаност и сарадњу са суседним крајевима.
Посвећена је унапређењу квалитета живота кроз организацију културних догађаја, спортских активности и различитих образовних и социјалних програма. Континуирано се ради на побољшању инфраструктуре, очувању зелених површина и стварању простора намењених дружењу и рекреацији.

Карабурма – Дунав

Карабурма је највеће насеље општине Палилула на десној обали Дунава. Прве куће појавиле су се на њеним падинама између Звездарске шуме и Дунава уочи Првог српског устанка. Некада је носила назив Кајабурма, а порекло имена води се из турских речи „каја“ и „бурун“, што значи „стеновити рт“. У историјским изворима помиње се као део брда Врачар који се спушта према Дунаву, изнад села Вишњица.

Почетком 20. века Карабурма постаје индустријско средиште са првим фабрикама које привлаче раднике из Београда и других делова Србије. Задржала је статус радничког насеља све до краја Другог светског рата, након чега се убрзано шири ка истоку, преобликујући територије месних заједница „Стеван Христић“, „Карабурма-Дунав“ и „Деспот Стефан Лазаревић“ у модерни део града. Током изградње новог насеља шездесетих година, на локалитету Роспи Ћуприја откривено је једно од најстаријих келтских гробаља, чији се пронађени предмети – оружје, алатке и накит – данас чувају у Музеју града Београда.

Роспи Ћуприја

Роспи Ћуприја се граничи са Карабурмом на западу дуж улице Миријевски булевар и Вишњичком Бањом на североистоку дуж Сланачког пута. Име Роспи Ћуприја је, такође, турска заоставштина. Различити извори наводе да је корен овог назива везан за реч „роспија“ или блудница, јер су са моста (или ћуприје) Турци бацали неверне жене. Према другом предању, нека блудница („роспија“) подигла је мостић како би искупила грехе.

На локалитетима Роспи Ћуприје и Карабурме пронађена је некропола из 3. века п.н.е. која је припадала Келтима Скордисцима, оснивачима Сингидунума. Роспи Ћуприја је делом стамбено подручје, али је најпознатија по низу некадашњих циглана, које заузимају значајан простор на рубу Вишњичког поља, а њихови високи димњаци виде се издалека. Са надморском висином од 66 метара, Роспи Ћуприја је најнижа тачка ужег дела града.

Вишњичка Бања

У току владавине над Сингидунумом, Римљани су градили летњиковце и винограде на брду изнад Дунава. То узвишење је данас познато под именом Вишњичка Бања. Удаљена је око шест километара од Трга Републике. Пре скоро шест деценија, на падинама изнад Дунава почела је изградња елитног насеља, након што је већ била завршена изградња старе Вишњичке Бање. Вишњичка Бања је добила име по извору термалне сумпорне воде који извире на обали Дунава у подножју брда. За ту лековиту воду знали су и Римљани, који су на том месту подигли прва купатила.

Велико Село

Према неким старим документима, Велико Село је настало 1510. године. По предању, име је добило тако што је у његовој близини настало мало село ближе граду, тамо где се налазе Сланци. Становници су се међусобно представљали као они из малог или великог села, па је тако име Велико Село остало до данас.

Сланци

Сланци се први пут помињу у записима из 1716. године. Село се простире са обе стране Сланачког потока, а настало је на алувијалној равни коју је поток формирао. Сланци су познати по термалним изворима попут Точка, Вруће воде, Врела, Балабановца и других.

Вишњица

Вишњица се простире дуж обе стране пута уз десну обалу Дунава, некада позната по вишњама. Јован Цвијић је 1903. године назвао Вишњицу „Малим Цариградом“ на Дунаву, сматрајући је насељем из турског периода, иако постоје трагови Келта и Римљана.

Месна заједница Ташмајдан

Месна заједница Ташмајдан је једна од најпопуларнијих у Београду, смештена у области око Ташмајданског парка, што је чини врло атрактивном. У близини се налази и Палилулска пијаца, позната по богатој понуди свежих производа.

Месна заједница Јована Цвијића

Месна заједница Јована Цвијића налази се у истоименој Цвијићевој улици, једној од најпознатијих и најпрометнијих у општини Палилула.

Месна заједница Старине Новак

Месна заједница Старине Новак истиче се уређеним окружењем, одличном позицијом и лакоћом комуникације са другим деловима општине Палилула. Налази се на стратешки повољној локацији, омогућавајући брз и једноставан приступ свим друштвеним и пословним центрима и месним заједницама у окружењу.

Месна заједница Стара Палилула

Месна заједница Стара Палилула, смештена у близини Таковске улице, једна је од најстаријих месних заједница у општини Палилула. Њена дугогодишња традиција и историјски значај чине је посебним делом града, док одлична локација омогућава брз приступ кључним установама, пословним центрима и значајним местима.

Месна заједница Надежда Петровић

Месна заједница Надежда Петровић налази се у близини Таковске улице и Булевара деспота Стефана, на одличној локацији која омогућава брз и једноставан приступ различитим деловима града. Као и остале месне заједнице на Палилули, одликује се добром инфраструктуром и квалитетном међусобном повезаношћу, што олакшава свакодневне активности и доприноси бољој комуникацији унутар општине.

ЛЕВА ОБАЛА:

На левој обали Дунава налази се осам месних заједница општине Палилула. Месна заједница „Дунавски венац“ обухвата насеље Крњача, док месне заједнице „Котеж“, „Стара Борча“, „Борча Греда“ и „Нова Борча“ припадају насељу Борча. Поред њих, ту су и месне заједнице „Овча“, „Рева“ и „Падинска Скела“.

Крњача – Дунавски венац

Крњача је насеље на левој обали Дунава, одмах након Панчевачког моста, са око 12.000 становника. Прво насељавање почело је 1913. године, када су сточари из банатских села населили ово подручје. Велики развој Крњаче уследио је 1929. године, када је почела мелиоризација Панчевачког рита, привукавши раднике. Највећи проблем насеља, недостатак канализације, решаваће се изградњом фекалног колектора, чија изградња почиње 2006. године.

Овча

Овча, смештена 12 километара од Београда, једно је од најстаријих насеља у Панчевачком риту. Населили су је Румуни почетком 19. века, а име је добило по овчарима. Овча је позната по лековитој сланој води која је откривена пре Другог светског рата и коју мештани називају бањом. Реч је о фосилној сланој води, пореклом из древног мора, старог 15 до 30 милиона година.

Борча

Борча је насеље на левој обали Дунава, шест километара од Београда, са око 70.000 становника. Спомиње се још 1456. године као Барcзи, а кроз историју је била важна тачка на рути између Београда и Темишвара. За време Аустроугарске, Борча је била изолована, а црква и школа су изграђене тек крајем 18. века. Данас је Борча подељена на сеоски и урбани део, са значајним улагањем у инфраструктуру.

Котеж

Котеж је насеље основано 1968. године као радничко насеље за запослене у „Мостоградњи“, МУП-у и „Раду“. Смештено је на периферији Београда, окружено дивљим насељима, са око 15.000 становника. Котеж је данас урбана средина, али и даље се суочава са изазовима у вези са неконтролисаним ширењем насеља.

Падинска Скела

Падинска Скела је најудаљенија месна заједница у општини Палилула, која обухвата насеља као што су Падинска Скела, Ковилово, Глогоњски Рит, Јабучки Рит, Врбовски, Бесни Фок и Дунавaц. Насељавали су је сточари из Баната, а име је добила по скели која је повезивала ово подручје са Падином. Падинска Скела се налази 15 километара од Београда, а насеља у овом подручју су углавном рурална.