Црква Светог Марка на Ташмајдану
Црква Светог Марка на Ташмајдану један је од најпознатијих симбола Београда. Саграђена по узору на манастир Грачаницу, ова монументална грађевина завршена је 1948. године и одише духом српског средњовековног градитељства. Унутрашњост цркве краси мермерни иконостас, док су мозаици на фасади и иконе дело врхунских уметника. Посебну историјску вредност чини гробница цара Стефана Душана, као и остаци чланова династије Обреновић. Посетиоци могу уживати у богатој уметничкој и духовној атмосфери овог велелепног храма.Манастир Светог Стефана у Сланцима
Манастир Светог Стефана у Сланцима једини је активни метох Хиландара у Србији, познат још од 15. века. Према предањима, основао га је или Свети Сава или краљ Драгутин, а значајан напредак доживео је у време деспота Ђурђа Бранковића. Манастир је посвећен Светом архиђакону Стефану и чува копију чудотворне иконе Богородице Тројеручице. Овај духовни центар, заштићен као споменик културе, пружа мир и духовно испуњење свим посетиоцима који желе да осете дух православне традиције.Црква Светог Константина и Јелене у Овчи
Црква Светог цара Константина и царице Јелене грађена је од 1921. до 1931. године, према пројекту архитекте Радивоја Предића, у духу српско-византијске архитектуре. Подигнута је на месту старије цркве из XIX века, а грађевинске радове водио је Стеван Катинчић из Земуна.Ова импозантна тробродна базилика краси се витким кубетом, монументалним звоницима и фасадом у стилу моравске школе. У унутрашњости се налази иконостас са четири иконе из 1837. године, које се приписују кругу сликара Константина Данила. Црква плени својом архитектуром и богатом историјом, а њен аутентичан изглед и духовни значај чине је једним од најупечатљивијих сакралних објеката у региону. Посета овом храму пружа јединствен доживљај споја традиције и уметничке вредности.Црква Светог Николе у Вишњици
Црква Св. Николе у Вишњици подигнута је 1842. године као складна једнобродна грађевина са полукружном апсидом на источној страни и полукружним певницама на северној и јужној страни. Зидана је каменом, омалтерисана и засведена полуобличастим сводом.У сведеној обради фасада, на којима дуж целе површине тече фриз слепих аркада, јасно су уочљиви елементи српске средњовековне архитектуре. Западним прочељем доминира декоративно обрађен портал са нишом у којој је смештена представа патрона храма, изведена у техници мозаика. Унутрашњи простор цркве је јединствен и састоји се од олтарског простора и наоса са северном и јужном певницом. Иконостас је израђен у новије време. Северозападно од цркве налази се двострани звоник квадратне основе, изведен у опеци и појачан контрафорима.Црква представља архитектонско-урбанистичку вредност, као карактеристичан пример сакралне архитектуре у Србији у доба кнеза Милоша, када су барокни утицаји замењени наслеђем српске средњовековне уметности, што се пре свега види у пречишћеној декорацији фасада.
